Archive | јул 2013

PITAGORA – Πυθαγόρας

BIOGRAFIJA

Dа li je Pitаgorа postojаo ili ne, ne može se sа sigurnošću znаti. Nisu sаčuvаni nikаkvi frаgmenti koji bi bili pripisаni sаmome Pitаgori. Njegovа ličnost je ponаjviše okruženа legendаmа. Tаčnije, o Pitаgori se nаjviše znа zаhvаljujući spisimа čiji su аutori živeli gotovo 1000 godinа posle Pitаgorinog vremenа (oni su mаhom pripаdаli novopitаgorejskim i novoplаtoničаrskim sektаmа iz III i IV vekа nove ere). Autor jedne Pitаgorine biogrаfije je bioPorfirije; pisаc druge Pit?gor?biogrаfije je bio Porfirijev učenik  Jаmvlih. I kod Diogenа Lаerćаninа se nаlаzi jednа verzijа biogrаfije, gde je više zаstupljen opis zbivаnjа u Aleksаndriji pre nаstаnkа mlаđeg pitаgorejstvа (znаči pre I vekа pre nove ere), nego sаmog Pitаgorinog životа i delovаnjа. Aristoksen i Dikeаrh su bili sаvremenici poslednje generаcije stаrijih pitаgorejаcа ( IV vek pre nove ere) i dostа podаtаkа, ponekаd fаntаstičnih, se nаlаzi u sаčuvаnim frаgmentimа njihovih spisа. Наставите са читањем

Drugi srpski ustanak

Po odredbama Bukureškog ugovora o miru Rusije i Turske, Srbija je trebalo da ostane u sastavu Turske sa odredjenom autonomijom. Ne poštujući odredbe Bukureškog mira, Porta je 1813. godine pokorila Beogradski pašaluk. Slom ustanka značio je povratak turske vlasti u Srbiju i stanje kakvo je bilo pre 1804. godine.

Drugi srpski ustanakU Srbiju su se vratile spahije i čitluksabije i obnovile feudalne odnose.
Vreme izmedju Prvog srpskog ustanka i Drugog srpskog ustanka zapamćeno je po najgorem zulumu Turaka .Mnoge srpske porodice su pobegle preko granice u Srem i Banat.
Srbi su se hvatali za oružje primoravani dotad nepozanatim valom nasilja, koji je poprimio oblik genocidnosti.
Svi istorijski izvori ukazuju na to da u turskim zulumima treba tražiti osnovni izvor u izbijanju revolucije i njenim produženjima 1814. i 1815. godine.
Наставите са читањем

Devet vrsta inteligencije

Zašto su sva deca pametna?
U poslednjih sto godina stručnjaci su često koristili IQ testove da bi odredili koliko je neko „pametan“. Zbog toga su bili osmišljeni razni testovi kojima se mjerila inteligencija. Mnogi i danas misle da je IQ test najbolji način da se izmeri nečija pamet i sposobnosti.
iq-test

Gotovo 80 godina nakon pojave prvih testova inteligencije, psiholog s Harvarda, Howard Gardner, kao i mnogi drugi psiholozi, suprotstavio se toj teoriji. Pojednostavljeno rečeno, Dr. Gardner smatra da ne postoji samo jedan način da neko može biti „pametan“, već da svako od nas ima niz različitih sposobnosti koje se mogu svrstati u različite oblasti.
Gardner je sugerirao da inteligenciju čini:

1. Sposobnost rješavanja problema s kojima se pojedinac suočava u stvarnom životu.

2. Sposobnost stvaranja novih problema koje bi trebalo riješiti.

3. Sposobnost da se nešto učini ili pruži usluga koja se u njegovoj kulturi cijeni.

Наставите са читањем

10 pronalazača koji se nisu obogatili od svojih popularnih izuma

D. Milojković ,Foto: AFP, Shutterstock, Reuters

Mada ima vrlo bogatih pronalazača, dobar deo unosnih pronalazaka potiče iz rada u državnim istraživačkim centrima, ili su, pak, plod kreativnosti pojedinaca koji nisu obdareni i poslovnim smislom. Ovo su priče 10 pronalazača relativno novijih izuma, koji su postali veoma popularni i doneli ogromnu zaradu, ali ne njima.

1. Nik Kolonjak junior – LED

Kolonjak verovao da će LED zameniti Edisonovu sijalicu

Наставите са читањем

Osnovna škola bez osnovnih uslova

IZVOR: B92

Koceljeva — Osnovnoj školi “Mića Stanojlović” u selu Gradojević u Opštini Koceljeva preti zatvaranje, jer nema pijaću vodu i sanitarni čvor.

Najbliža škola za mališane iz ovog sela udaljena je sedam kilometra, a uprava škole radije plaća kazne, umesto da proba da đacima obezbedi normalne uslove.

U poljski WC, bez vode i kanalizacije, ovi mališani idu nerado, ali izbora nemaju. Vode nema ni u dvorištu, ni u školi, pa ruke peru sa flašom vode koju donose od kuće.

“U poljski wc idemo, donosimo flasice vode od kuće i peremo ruke ovde”, kaže jedan od učenika.

Наставите са читањем

Teslin izum: Beograd – Niš za 15 minuta!

Milijarder Elon Musk otkrio je detalje o tajnom vozilu koje bi radilo na principu Teslinog motora i išlo bi dva puta brže od današnjeg najbržeg aviona. Voz bi nosio ime “Tesla Hiperlup”, išao po strogo ustaljenom rasporedu i primao bi putnika koliko god bi to bilo moguće, a bio bi otporan na sve vremenske uslove.

Vozilo koje bi radilo na principu Teslinog motora išlo bi i dva puta brže od današnjeg najbržeg aviona.

Iako mnogi Muskovu ideju smatraju za ludost, postoje i oni koji veruju da je ovaj projekat izvodljiv. Jedan od njih je i fizičar Brajan Dodson, koji je spreman da razmotri ceo konceprt funkcionisanja ovog voza i utvrdi tačan stepen izvodljivosti.

Ovaj voz bi, recimo, razdaljinu između San Franciska i Los Anđelesa prelazio za otprilike pola sata. Srpski rečeno – od Beograda do Niša bi vam trebalo oko 15 minuta vožnje!

Наставите са читањем

Sibirska aronija

ARONIJA sibirska borovnica

Aronija
Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

aronija
Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.
Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica moze nabaviti i u nasoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moci sve vise se govori o tome da je aronija biljka buducnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog cega spada u zdravu hranu. Наставите са читањем

Karakteristike temperamenta kod dece

O karakteristikama temperamenta kod dece, piše Žana Borisavljević, autorka programa „Veštine roditeljstva“ koji se realizuje u okviru programa organizacije Obrazovanje plus.

temperaments_and_kids1

Znanja o temperamentima svakako ne treba da nam služe da bismo decu etiketirali, već da bismo lakše razumeli zašto se ponašaju kako se ponašaju, da bismo ostvarivali uspešniju komunikaciju sa njima i da bismo im pomogli da se optimalno razviju.

Filip (flegmatik) je model beba: lepo jede, mirno spava, zadovoljan je i ne traži pažnju osim ako mu nije dobro. Kad malo poraste srećan je da se igra i sam sa sobom ako nema društva, a u društvu nije vodja već rado sledi predloge druge dece. On uvek strpljivo čeka na red, dobroćudan je, ne uzbudjuje se oko sitnica, odgovoran je i drugi uvek mogu da računajuna njega. Filip voli da jede, često je to hrana bogata ugljenim hidragima: hleb, testa i krompir. Voli komfor i rutinu i može ga poremetiti ako mu neko bez najave promeni rutinu na koju je navikao. Filip ume da bude spor i često mu treba puno više vremena nego drugoj deci da počne sa pisanjem zadatka, ali kad jednom krene on strpljivo piše dok ga ne završi. Наставите са читањем

Emocionalna inteligencija

Autor: Radmila Grujicic- psiholog psuihoterapeut
Psiho centar Neuromedica- Jagodina

Inteligencija se najcesce definise kao sposobnost snalazenja u nosvim situacijama a na osnovu starog iskustva.Sve cesce cujemo da se pominje kao poseban entitet pojam emocionalna inteligencija. Sigurno ste se zapitali sta je to?
Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Emocionalna IQ

Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i kao i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe.. U razvijenoj emocionalnnoj inteligenciji sve se cesce sagledava ključ ka boljem zdravlju, većem doživljaju sreće i bliskosti, , postavljanju jasnije vizije licnih ciljeva , dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osecanja licnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti…

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Oni motivišu naše odluke, pokreću nas u pravcu izvršenja neke aktivnosti ili odustajanja od nje. Razvoj emocionalne inteligencije blisko je povezan sa jos pet ključnih sposobnosti – osecanje samosvesti, samomotivacijom, samokontrolom, empatijom i uspešnim međuljudskim odnosima. Razvijena emocionalna inteligencija ne znači nužno razvijene sve ove sposbonosti, ali dve su ključne i one moraju biti vrlo ravijene kod osoba s visokim koeficijentom emocionalne inteligencije, a to su – emocionalna samosvest ( jasno prepoznavanje tipa emocionalnog odgovora u sopstvenoj licnosti) i precizna samoprocena ( jasno odredjivanje tipa emotivnog odgovora). Ovo su dve osnovne sposobnosti na kojima počivaju sve ostale. Наставите са читањем

Šta je to disciplina i kako je uvesti u život dece

Deca najlakše uče i sazrevaju uz brižne roditelje koji im pomažu da shvate gde su granice, kako da savladaju manje prijatne životne zadatke i kako da žive zajedno sa ostalim ljudima koji imaju svoje želje i potrebe. Disciplina znači da pružite deci određenu strukturu, rutinu, praktične rituale i veštine zahvaljujući kojima će odrasti u zadovoljnog, sposobnog čoveka koji može da se osloni na sopstvene sposobnosti. Disciplina se u svakom slučaju ne izjednačava sa pojmom kazne!

3 faktora će učiniti da vaše dete pozitivno reaguje na vaš trud da ga lagano uvedete u stvaran svet i uputite u društvena pravila kroz osnovnu disciplinu: 1)duboka veza između dece i roditelja, 2)jasan autoritet i 3)sposobnost da upravljate frustrirajućim situacijama.

Dete je prirodno uslovljeno da prati vođstvo osoba sa kojima ima snažnu i trajnu vezu.  Jedan od preduslova za spremnost deteta da sarađuje sa vama je postojanje snažne povezanosti između vas i njega. Upravo ljubav i povezanost sa roditeljima je ključ koji će pomoći detetu da prevaziđe sklonost ka odupiranju i negiranju vaših zahteva.

Kako biste efikasno uveli disciplinu u porodični život i kod svoje dece, neophodno je da detetu bude apsolutno jasno da ste vi osoba koja donosi odluke i odgovorna je za to. Deca su sklona tome da se oslanjaju na osobu koja odiše poverenjem i autoritetom, tako da ako pregovarate sa detetom oko svakog zahteva koji mu uputite ostavljate utisak slabe i neubedljive osobe. Наставите са читањем

Pet najčešćih grešaka dece na Internetu

Dešava se čak i najboljima na netu. Svako ponekad napravi neku grešku koja može da ima manje ili veće posledice u budućnosti. Koliko god vaše dete bilo iskusno u surfovanju internetom nije na odmet da ga upozorite na ove “sitnice”.

Počinje raspust i vaše dete će neizbežno provoditi više vremena na internetu i socijalnim mrežama. Sigurno znate da zabrana neće upaliti kao i da ne možete da nadgledate dete 24h dnevno. Osim toga, zabrane čine sajber prostor još privlačnijim. Ali, šta roditelj može da uradi?

Razgovor uvek zlata vredi! Ako je vaše dete u pred-tinejdžerskom periodu mogli biste da otvorite porodični nalog dostupan svima. Na ovaj način ćete zadovoljiti njegovu radoznalost i dati mu priliku da “ispita stvari” i nauči dosta toga pod vašim nadzorom i uz vaše savetovanje.

A pošto su deca čiji roditelji razgovaraju sa njima o rizicima na internetu bezbednija ne zaboravite da bar nekoliko puta skrenete pažnju na sledeće greške: Наставите са читањем

Zakon i Zakonik Cara Dušana; Odredbe i članovi Dušanovog zakonika

Kako je nastao Zakon Cara Dušana – Dušanov Zakonik

Paja Jovanović Krunisanje Cara Dušana - Dušanov ZakonikProglašenjem za cara Srba i Grka, Dušan je istakao pretenziju na legitimno vladanje podanicima Vizantijskog carstva. Stoga su i vizantijski zakoni, kanoni i pravna pravila vizantijske crkve, preuzeti kao svoji, a tom, sopstvenom kodifikacijom trebalo je razrešiti protivrečnosti i razlike u pravnom poretku između „Romanije“ i starih srpskih zemalja, gde se do tada vladalo po „običajima srpskim“. Tako je Dušanova kodifikacija u isto vreme bila i pravna unifikacija, ujedinjenje pravnog poretka u čitavoj državi. Time je vizantijsko pravo konačno ugrađeno u temelje čitavog sistema srednjovekovnog srpskog prava.

Rad na Zakoniku je sigurno započet nekoliko godina pre njegovog zvaničnog proglašenja na Saboru u Skoplju 1349. godine. Verovatno je, mada o tome nema podataka u do sada poznatim izvorima, osnovana neka zakonodavna komisija koja je radila na tekstu Zakonika. Teškoća je moralo biti mnogo, jer je bilo neophodno precizno poznavanje vizantijskog prava, prethodnih srpskih pisanih izvora, srpskog običajnog prava, kao i prilika u zemlji. Zbog toga je tekst Zakonika morao biti dobro pripremljen i tek onda iznesen na Sabor. Nemamo nikakvih podataka o reagovanju vlastele i o eventualnom protivljenju ovom legislatorskom radu. Наставите са читањем

Pljevlja: Propadaju seoske škole

Meštani pljevaljskih sela tvrde da se gašenjem škola i propadanjem školskih objekata polako ali sigurno zatiru i sela

 Dobar deo seoskih škola u opštini Pljevlja propada

Dobar deo seoskih škola u opštini Pljevlja propada

PLjEVLjA – Dobar deo seoskih škola u opštini Pljevlja propada jer ima sve manje učenika. Meštani pljevaljskih sela tvrde da se gašenjem škola i propadanjem školskih objekata polako ali sigurno zatiru i sela.

Iz seoskih mesnih zajednica kažu da po selima ima desetina zgrada koje su nekad bile područna odeljenja, a koje su prepuštene propadanju. Oni ističu da su te zgrade uglavnom pravili meštani.

– Ima zaista mnogo vrednih objekata koji propadaju i o kojima niko više ne vodi računa. Jedan od tih objekata je i škola u selu Vrba, koja je nekada bila izuzetno dobar i kvalitetno izgrađen objekat, a sada propada bez ičije zaštite – kažu iz mesne zajednice Gradac. Наставите са читањем

Genije svaki drugi Srbin: Jagodinci najpametniji

Iznad stanovnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kraljeva, Požarevca, Šapca, Pančeva i Smederevske Palanke. Ispod proseka Smederevo, Aranđelovac, Čačak, Prokuplje i Kruševac

deca, razvod,  matematika

BEOGRAD – Više od 40 odsto svih građana Srbije koji su se testirali u ”Mensi” dokazali su da su – genijalci! Iako praksa kaže da IQ proveravaju uglavnom oni koji već misle da su mnogo pametni, a ostali ovu ”egzibiciju” izbegavaju, prosečni srpski rezultati su, ipak, bolji nego prethodnih godina.

Poslednja testiranja pokazala su da je ljudi sa visokom inteligencijom više nego ikad. Od 677 građana koji su polagali test, 40 odsto ima najviše rezultate. Наставите са читањем

Ovo su dnevne rutine genijalaca: Možda se prepoznajete

Možda se ne može reći za svakog, ali većina genijalaca iz sveta umetnost ili nauke imali su svoje dnevne rituale od kojih nisu odustajali. Pored stalne potrebe da stvaraju, istražuju nove oblasti i uče, svetu poznati geniji bili su veliki radnici. I još po nešto…

William Faulkner je bio veliki radnik. Pisao je satima i satima i čak je imao i normu – tri hiljade reči, četiri, pet hiljada reči. Majci se u pismu jednom hvalio da je od deset sati do ponoći uspeo da dostigne čak maksimum 10 hiljada. „Pišem sve dok me inspiracija pokreće, a pokreće me svakog dana!“, pisao je majci u nastavku.

Alexander Bell je spavao tri ili četiri sata dnevno, a ostalo vreme je radio. U periodima kada je razvijao nove ideje, tražio je od žene da ga oslobodi svih porodičnih obaveza kako bi ceo dan mogao da se posveti samo poslu.

Наставите са читањем

IQ – Ovo je 10 najinteligentnijih ljudi na planeti!

Na listi superiornih koji se mogu pohvaliti sa IQ od 140 i više nalazi se holivudska zvezda Džejms Vuds, kao i nekadašnji čuveni šahista Gari Kasparov

 Džejms Vuds, kriza, ekonomija, film

Možda u nekom gradu neke države na planeti Zemlji živi čovek čiji bi koeficijent inteligencije (IQ), ako bi se izmerio, iznosio više od 230.

Možda, ali nije se prijavio za ovakva merenja logičkih sposobnosti. Oni koji jesu merili svoju logičku inteligenciju zabeleženi su u različitim asocijacijama, društvima, institutima i svrstani su u razne kategorije. Prosečno inteligentan čovek danas ima IQ od 90 do 110, dok se natprosečno inteligentan ili visoko superioran može pohvaliti sa IQ od 140 i više. To više je, naravno, retko, ali i takvi ljude postoje.

Pogledajte novu listu najinteligentnijih ljudi danas: Наставите са читањем

Kako povećati IQ

IQ količnik inteligencije je mera koja definiše bistrinu i intelektualnu mogućnost ili sposobnost jedne osobe. Ona se dobija po rođenju i mnogi skeptici veruju da se tokom života ne menja. Koeficijent između 90 i 11o označava prosečnu, ispod 90 su fiziološki tupi a iznad 110 natprosečnu inteligenciju. Iako jedni misle da se ne može povećati, drugi demantuju i daju savete kako i na koji način se to može izvesti. Videćete da samo uz malo uživanja, ubijanja dosade i viška vremena možete biti pametniji a i samopouzdanje će vam rasti kao kvasac.

IQ

Kako povećati IQ

  1. Za buduće mame da znaju da njihovo mleko uz činjenice da smanjuje opasnost od infekcija, alergija i astme povećava inteligenciju njihovog deteta. Naučna istraživanja su pokazala da su deca koja su dojena inteligentnija za 3 do 5 poena od onih koja nisu. Istraživanja takođe pokazuju kako ona daju bolje rezultate u verbalnoj inteligenciji, neverbalnoj i opštoj inteligenciji.
  2. Iako mislimo da stresne životne situacije i rešavanje problema loše utiču na naš mozak grdno se varamo. Naučnici su uradili eksperiment sa pacovima kako bi to razrešili. Naime podelili su ih u tri grupe. U prvoj su bili pacovi koji su živeli u izobilju hrane i uslovima za lagodan i udoban život, u drugoj su pak bili oni koji su bili osuđeni na mučenje izgladnjivanjem, a u trećoj pacovi koji su da bi došli do hrane morali da rešavanjem životnih situacija dopru do hrane. Rezultati su pokazali kako prve dve grupe imaju kratak životni rok, dok je treća pored dugog života imala daleko razvijeniji mozak od ostale dve. Наставите са читањем

Kako funkcionišu vulkani

Gornji sloj jezgra planete u tečnom je i užarenom stanju. Ogromni pritisci koje ova masa vrši na koru, kao i njeno strujanje dovode do različitih pojava koje su najzaslužnije za oblikovanje reljefa. Takav jedan proces jeste i erupcija, koja se odvija posredstvom vulkana, koji poput pora oslobađaju žestinu iz srca planete.
vulkan

Kako funkcionišu vulkani

Vulkan je planina ili brdo načinjeno od lave koja izlazi iz dubine Zemlje. Posle erupcije vulkana, lava i pepeo grade uzvišenje u obliku kupe. Neki vulkani izbacuju oblake pepela i gasa. Kod drugih se potoci crvene usijane lave slivaju niz padine. Vulkani mogu da nastanu na kopnu ili na dnu okeana. Neki podmorski vulkani mogu toliko da porastu da izlaze na površinu i postaju ostrva. Наставите са читањем

Kako učiti

Sigurno ste se nekada zapitali kako da naučite neku lekciju u školi. Čini vam se nemoguće, mrzi vas ili vam je ta tema toliko dosadna da jednostavno ne želite da učite bilo šta o tome. Bilo da treba da učite za kontrolni, pismeni, usmeno odgovaranje, vi želite što bolje da se pripremite i naravno dobijete što bolju ocenu. 🙂

Ovde ćete pronaći neke savete koji vam mogu pomoći u učenju.

Ucenje

Kako učiti

  1. Koncentracija. Lakše ćete naučiti ako ste dovoljno koncentrisani na to što radite. Preporučujem vam da odete u neki svoj kutak gde ste smireni (kao npr. vaša soba, neki deo kuće/stana koji volite i gde vas ništa neće ometati). Takođe ćete se lakše koncentrisati ako isključite TV, jer vas može ometati. A ako vam je prijatnije, možete pustiti neku laganu muziku, koja vas neće ometati, već smiriti i popraviti atmosferu.
  2. Priprema. Pripremite sve što vam je potrebno za učenje (knjige, sveske, olovka i ako imate neke beleške koje vam mogu pomoći oko tog predmeta koji učite), kako ne bi morali svakog časa da odete po neku stvar koja vam je potrebna. Tako ćete uštedeti vreme.
  3. Preslišavanje. Preslišajte se posle svakog dela lekcije (prepričajte deo lekcije koji ste pročitali). Tako ćete lakše zapamtiti. Prepričavajte deo lekcije sve dok je ne naučite, tj. ne prepričate bez greške. Na kraju lekcije, preslišajte se, tj. celu lekciju.
  4. Obnavljanje. Izbegavajte da učite dan pre kontrolnog/pismenog ili bilo čega za šta učite. Najbolje je da učite 2-3 dana pre dana za koji učite. Npr. Ako učite za četvrtak, učite u utorak, a u sredu obnovite lekciju, kako biste bili sigurni da ste dobro naučili. Наставите са читањем