Archive | 28 јула, 2013

Karakteristike temperamenta kod dece

O karakteristikama temperamenta kod dece, piše Žana Borisavljević, autorka programa „Veštine roditeljstva“ koji se realizuje u okviru programa organizacije Obrazovanje plus.

temperaments_and_kids1

Znanja o temperamentima svakako ne treba da nam služe da bismo decu etiketirali, već da bismo lakše razumeli zašto se ponašaju kako se ponašaju, da bismo ostvarivali uspešniju komunikaciju sa njima i da bismo im pomogli da se optimalno razviju.

Filip (flegmatik) je model beba: lepo jede, mirno spava, zadovoljan je i ne traži pažnju osim ako mu nije dobro. Kad malo poraste srećan je da se igra i sam sa sobom ako nema društva, a u društvu nije vodja već rado sledi predloge druge dece. On uvek strpljivo čeka na red, dobroćudan je, ne uzbudjuje se oko sitnica, odgovoran je i drugi uvek mogu da računajuna njega. Filip voli da jede, često je to hrana bogata ugljenim hidragima: hleb, testa i krompir. Voli komfor i rutinu i može ga poremetiti ako mu neko bez najave promeni rutinu na koju je navikao. Filip ume da bude spor i često mu treba puno više vremena nego drugoj deci da počne sa pisanjem zadatka, ali kad jednom krene on strpljivo piše dok ga ne završi. Наставите са читањем

Emocionalna inteligencija

Autor: Radmila Grujicic- psiholog psuihoterapeut
Psiho centar Neuromedica- Jagodina

Inteligencija se najcesce definise kao sposobnost snalazenja u nosvim situacijama a na osnovu starog iskustva.Sve cesce cujemo da se pominje kao poseban entitet pojam emocionalna inteligencija. Sigurno ste se zapitali sta je to?
Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Emocionalna IQ

Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i kao i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe.. U razvijenoj emocionalnnoj inteligenciji sve se cesce sagledava ključ ka boljem zdravlju, većem doživljaju sreće i bliskosti, , postavljanju jasnije vizije licnih ciljeva , dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osecanja licnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti…

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Oni motivišu naše odluke, pokreću nas u pravcu izvršenja neke aktivnosti ili odustajanja od nje. Razvoj emocionalne inteligencije blisko je povezan sa jos pet ključnih sposobnosti – osecanje samosvesti, samomotivacijom, samokontrolom, empatijom i uspešnim međuljudskim odnosima. Razvijena emocionalna inteligencija ne znači nužno razvijene sve ove sposbonosti, ali dve su ključne i one moraju biti vrlo ravijene kod osoba s visokim koeficijentom emocionalne inteligencije, a to su – emocionalna samosvest ( jasno prepoznavanje tipa emocionalnog odgovora u sopstvenoj licnosti) i precizna samoprocena ( jasno odredjivanje tipa emotivnog odgovora). Ovo su dve osnovne sposobnosti na kojima počivaju sve ostale. Наставите са читањем

Šta je to disciplina i kako je uvesti u život dece

Deca najlakše uče i sazrevaju uz brižne roditelje koji im pomažu da shvate gde su granice, kako da savladaju manje prijatne životne zadatke i kako da žive zajedno sa ostalim ljudima koji imaju svoje želje i potrebe. Disciplina znači da pružite deci određenu strukturu, rutinu, praktične rituale i veštine zahvaljujući kojima će odrasti u zadovoljnog, sposobnog čoveka koji može da se osloni na sopstvene sposobnosti. Disciplina se u svakom slučaju ne izjednačava sa pojmom kazne!

3 faktora će učiniti da vaše dete pozitivno reaguje na vaš trud da ga lagano uvedete u stvaran svet i uputite u društvena pravila kroz osnovnu disciplinu: 1)duboka veza između dece i roditelja, 2)jasan autoritet i 3)sposobnost da upravljate frustrirajućim situacijama.

Dete je prirodno uslovljeno da prati vođstvo osoba sa kojima ima snažnu i trajnu vezu.  Jedan od preduslova za spremnost deteta da sarađuje sa vama je postojanje snažne povezanosti između vas i njega. Upravo ljubav i povezanost sa roditeljima je ključ koji će pomoći detetu da prevaziđe sklonost ka odupiranju i negiranju vaših zahteva.

Kako biste efikasno uveli disciplinu u porodični život i kod svoje dece, neophodno je da detetu bude apsolutno jasno da ste vi osoba koja donosi odluke i odgovorna je za to. Deca su sklona tome da se oslanjaju na osobu koja odiše poverenjem i autoritetom, tako da ako pregovarate sa detetom oko svakog zahteva koji mu uputite ostavljate utisak slabe i neubedljive osobe. Наставите са читањем

Pet najčešćih grešaka dece na Internetu

Dešava se čak i najboljima na netu. Svako ponekad napravi neku grešku koja može da ima manje ili veće posledice u budućnosti. Koliko god vaše dete bilo iskusno u surfovanju internetom nije na odmet da ga upozorite na ove “sitnice”.

Počinje raspust i vaše dete će neizbežno provoditi više vremena na internetu i socijalnim mrežama. Sigurno znate da zabrana neće upaliti kao i da ne možete da nadgledate dete 24h dnevno. Osim toga, zabrane čine sajber prostor još privlačnijim. Ali, šta roditelj može da uradi?

Razgovor uvek zlata vredi! Ako je vaše dete u pred-tinejdžerskom periodu mogli biste da otvorite porodični nalog dostupan svima. Na ovaj način ćete zadovoljiti njegovu radoznalost i dati mu priliku da “ispita stvari” i nauči dosta toga pod vašim nadzorom i uz vaše savetovanje.

A pošto su deca čiji roditelji razgovaraju sa njima o rizicima na internetu bezbednija ne zaboravite da bar nekoliko puta skrenete pažnju na sledeće greške: Наставите са читањем

Zakon i Zakonik Cara Dušana; Odredbe i članovi Dušanovog zakonika

Kako je nastao Zakon Cara Dušana – Dušanov Zakonik

Paja Jovanović Krunisanje Cara Dušana - Dušanov ZakonikProglašenjem za cara Srba i Grka, Dušan je istakao pretenziju na legitimno vladanje podanicima Vizantijskog carstva. Stoga su i vizantijski zakoni, kanoni i pravna pravila vizantijske crkve, preuzeti kao svoji, a tom, sopstvenom kodifikacijom trebalo je razrešiti protivrečnosti i razlike u pravnom poretku između „Romanije“ i starih srpskih zemalja, gde se do tada vladalo po „običajima srpskim“. Tako je Dušanova kodifikacija u isto vreme bila i pravna unifikacija, ujedinjenje pravnog poretka u čitavoj državi. Time je vizantijsko pravo konačno ugrađeno u temelje čitavog sistema srednjovekovnog srpskog prava.

Rad na Zakoniku je sigurno započet nekoliko godina pre njegovog zvaničnog proglašenja na Saboru u Skoplju 1349. godine. Verovatno je, mada o tome nema podataka u do sada poznatim izvorima, osnovana neka zakonodavna komisija koja je radila na tekstu Zakonika. Teškoća je moralo biti mnogo, jer je bilo neophodno precizno poznavanje vizantijskog prava, prethodnih srpskih pisanih izvora, srpskog običajnog prava, kao i prilika u zemlji. Zbog toga je tekst Zakonika morao biti dobro pripremljen i tek onda iznesen na Sabor. Nemamo nikakvih podataka o reagovanju vlastele i o eventualnom protivljenju ovom legislatorskom radu. Наставите са читањем