Mali genijalci


PODRŽITE MALOG GENIJA

Razvoj darovitosti kod pojedinca je složen proces u kojem je teško navesti sve uticaje, ali se može reći da najvažniju ulogu imaju porodica, škola i sam pojedinac

Natprosečna inteligencija je osnovna pretpostavka za vrhunske rezultate u određenim oblastima. Međutim, veoma visoka inteligencija nije garancija da će dete uspeti da je iskoristi. Postoji saglasnost da je poželjan koeficijent inteligencije za vrhunske rezultate 120, posle čega postaju važne osobine ličnosti, okolnosti, prilike za to do kog nivoa će pojedinac stići u upotrebi i primeni svojih potencijala. Darovito dete pokazuje u svom ponašanju znakove koji govore da može da se razvije u stvaraoca. Znakovi su mnogobrojni, često se javljaju vrlo rano, a uglavnom ukazuju na prisutnost visokih intelektualnih sposobnosti (lakoća učenja, pamćenje, smisao za humor, uočavanje uzroka i povezanosti pojava) ili specifičnih sposobnosti: muzičkih, likovnih, psihomotornih ili socijalnih. Svako zdravo dete koje se normalno razvija može pokazati interesovanje za crtanje, muziku, pisanje, skakanje, plivanje. Prvi pokazatelj darovitosti je radoznalost, postavljanje pitanja zašto, kako, šta će biti posle, kako stvar funkcioniše…

  Obeležja darovite dece:
1. Nadarena deca razviju se pre vremena, napreduju brže od prosečne dece jer lako uče.
2. Nadarena deca, osim što uče brže od prosečne, uče drugačije i kvalitetnije. Ona sviraju po svom: od odraslih traže minimum pomoći. Nadarena deca dolaze do samostalnih otkrića i rešavaju probleme na nove i neobične načine.
3. Žar za savladavanjem. Nadarena deca istinski su motivisana da shvate smisao onoga što rade.
Luis Terman je od 250.000 testirane izdvojio 1.500 dosijea darovite dece. Pratili su ih do odraslog doba i Terman je kvalitativno izrazio vrednost školskog obrazovanja, stečenih diploma, kvalifikacija, životnog nivoa i zaključio da su rezultati darovite grupe 10 do 30 puta veći od rezultata kontrolne grupe (isti uzrast, opšta populacija). Utvrđeno je da su opšti uslovi života i rada veoma važni. Zato društvo mora na vreme da detektuje darovitu decu i pravilnim radom omogući da dosegnu svoje biološke potencijale. U tim istraživanjima daroviti su bili znatno uspešniji od onih iz kontrolne grupe, čiji IQ nije bio ispod 120, što spada u visoku inteligenciju. Daroviti: 97 odsto upisuje fakultet, 90 odsto završi fakultet, 52 odsto dobija više stepene na fakultetu.
Kontrolna grupa: 68 odsto upisuje fakultet, 37 odsto završi fakultet, 14 odsto dobija više stepene na fakultetu.

  Uticaj porodice na razvoj darovitosti
U fazi razvoja stvaralačke sposobnosti roditelji imaju veliku odgovornost da stvore takvu okolinu za učenje i razvoj koja će u prvom redu potpomoći razvoj motivacije. Vežbanje i trening su neophodni, a roditelji će detetu pomoći ukoliko svojim ponašanjem, stavovima i porukama podržavaju i prihvataju to vežbanje. To znači da im nije teško da odvedu ili odvezu dete, da dođu po njega, ali i da se istovremeno druže sa detetom, da se interesuju i za druge stvari u vezi sa njim, a ne samo za datu oblast. Najveći uticaj roditelj vrši sopstvenim životom – koliko je on posvećen nečemu, da li je srećan ili nesrećan čime se bavi. Ako roditelj, recimo, podržava detetovo vežbanje, a sam se gorko kaje što je išao u muzičku školu, onda takav podsticaj neće biti efikasan. Od specifičnih, obrazovnih postupaka čini se da su najefikasniji čitanje, razgovor i zajedničke aktivnosti. Pored roditelja, veliku ulogu imaju i nastavnici u školi koji treba da usmere na pravi način dete, ali i da ga podstaknu na kreativnost i upornost.

  Bez prevelikih očekivanja
Prevelika očekivanja i pritisak da darovita deca moraju da budu podjednako uspešna u svim oblastima, mogu da izazovu brojne negativne posledice – depresiju, izolaciju, pad motivacije, pa čak i psihičke probleme. Ako se pojavi neki od navedenih simptoma, trebalo bi smanjiti vreme vežbanja, omogućiti detetu da se više druži sa vršnjacima i drugovima, da provede slobodno vreme kako ono hoće, da se više odmara. Dete mora da uživa u onome što radi, da svesno prihvati da ima pravo i mogućnost da vežba i trenira, ali i da odustane ili bar da predahne. Roditelji treba da podrže dete, ali ne da ga preopterećuju svojim previsokim ambicijama, tipa „zaradićemo veliki novac, svi ćemo se zbrinuti, zato što smo sve uložili u tebe“. Kada nešto tražite od svog deteta, trebalo bi da se zapitate kako biste sami reagovali, setite se šta su vaši roditelji tražili od vas i kako vam je teško padalo kada niste zadovoljili njihova očekivanja.

  DAROVITOST KAO DOBROBIT ZAJEDNICE
Indijanci Pueblo iz Nju Meksika nemaju reč za nadarenost. Oni veruju da posebne sposobnosti ne treba da se koriste za uzdizanje jedne osobe nad drugima, što se razlikuje od zapadnjačkog, uglavnom individualističkog pristupa nadarenosti. Ovim Indijancima poseban dar je značajan samo ako se koristi na način koji doprinosi dobrobiti zajednice.

Izvor:http://www.stil-magazin.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s