SUDBA


U proleće, u proleće kad vrbe zelene
i potok teče plavim nebom umiven,
u cvetovima kad mirišu magle.
U proleće, u proleće ruže uvele
zavoleh miris skriven.

U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
suđenice vile nisu umele
od ludosti da mi ga spasu.
U proleće, u proleće ja zavoleh
senke u nečijem glasu.

U proleće, u proleće, tako je suđeno,
srcu mom uvek će ljudi da se čude 
i žeđi mu niko neće shvatiti.
O,žao mi je mladića, koji me voleo bude
u proleće, jer će patiti.

dm2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Desanka Maksimovic
Slika Nadežde Petrović

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s