Tag Archive | здравље

Пливање

Ово лансирање је посебно погоднo за леђно пливање. Али пре него што то урадите, морате да погледате около док не видитe шта се дешава иза вас у води. Углавном има проблема ако нисте пажљиви и оштећења заједно са другим пливачем и рониоцем. Од ружних удараца и модрица се пазите.

За почетак леђима потребно је нешто да се држи, ту је и бар поред базена, у близини зида у чучећем положају. Ваше тело је сада затегнуто.

Пустите и притисните вам тешко са обе ноге на зид карлице.

Руке лете изнад главе напред, и протезање тела хиссес кратко из воде.

Сада је глатко као јегуља потопити осигурати да  импулс није изгубљен.

Након потапања, још увек можете да померите комад под водом.Али, онда се наставља са ногом веслања назад на површину, и почнете са леђима на пливање.

Advertisements

VITAMINI

Reč vitamin potiče od latinske reči „vita“ što u prevodu znači „život“ i reči „amin„, dakle „amin neopodan za život„, mada je otkrićem drugih vitamina pokazano da svi vitamini ne sadrže amino grupu. Prva eksperimentalna ispitivanja biohemije i fiziologije vitamina pripadaju ruskom istraživaču Luninu, a sam naziv „vitamin“ je prvi uveo Casimir Funk 1911. godine za antineuritičnu supstancu izolovanu iz ljuske pirinča… → Uopšteno o vitaminima.
 
vitamini_stalna_1

Obzirom da je u trenutku, kada su pojedini vitamini otkriveni, bila nepoznata njihova struktura oni su označavani slovima (A, B, C, D, itd.). Ovi nazivi su se očuvali i do danas, pošto se pokazalo, da su strukture vitamina toliko međusobom različite, da se ne mogu svrstati u jednu zajedničku grupu hemijskih jedinjenja.

Наставите са читањем

Екологија, основни појмови

<a href=“

“ title=“Екологија, основни појмови“>Екологија, основни појмови

ecology

Sibirska aronija

ARONIJA sibirska borovnica

Aronija
Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

aronija
Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.
Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica moze nabaviti i u nasoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moci sve vise se govori o tome da je aronija biljka buducnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog cega spada u zdravu hranu. Наставите са читањем

Banana za imuni sistem

Da li ste znali da su studije sprovedene u Japanu otkrile da veoma zrele banane sa crnim flekama proizvode supstancu TNF (Tumor Necrosis Factor) koje su značajan faktor u borbi protiv kancerogenih oboljenja.
Studija je otkrila da što više tamnih fleka ima na kori banane to je ona bolja za imuni sistem čoveka.
Poslednja banana u ovom redu koja je skroz zrela, ima 8 puta veći efekat na unapređenje rada belih krvnih zrnaca nego prva, zelena banana!

Banana

Зашто треба јести воће

Зашто треба јести воће

Jezgra

koštice kajsije

u borbi protiv kancerа

kajsijakostice.jpg U jezgrama koštice kajsije, šljive i drugih nalazi se vitamin B17. Odnosno, najveća koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u jezgrama koštica jabuke, kajsije, nektarine, kruške, šljive, trešnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se, takođe, u braon pirinču, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama, posebno tropskoj kasavi. U molekulu vitamina B17 nalaze se dve jedinice šećera, jedna cijanida i jedna benzadelhida, koji se u ljudskom organizmu oslobađa samo na mestu gde se nalazi maligna ćelija. Malignoj ćelijiji šećer je neophodan za rast i održavanje. Maligna ćelija je bogata enzimom betaglikozidazom u spoju sa cijanidom i benzadelhidom iz jezgra stvara vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se ćelija raka truje i uništava. Enzim betaglikozidazon se u ostalim, zdravim, ćelijama tela nalazi u izuzetno malim količinama, pa praktično ne dolazi do trovanja zdravih ćelija organizma. Rak voli šećer, a cijanid u jezgru koštice (kajsije, šljive, jabuke i dr.) je okružen šećerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šećera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. Dnevna količina upotrebe: Na svakih 2,5 kg sopstvene težine po jedno jezgro. Prvo, izmerite sopstvenu telesnu težinu, potom je podelite sa 2,5 dobićete dnevnu potrebu jezgara. U proseku iznosi oko 30 jezgara dnevno. Svako jezgro u ustima dobro sažvakati i natopiti pljuvačkom u ustima potom to progutati. Namena je prvenstveno u pomoć obolelim od ove opake bolesti, a potom prevencijom da do oboljenja ne dođe. Опширније…

PUŠENJE – BOLEST ZAVISNOSTI

Слика

Pušenje duvana je izuzetno snažna navika – zavisnost.

1. Psihološka zavisnost – postepeno uigran način ponašanja koji donosi prijatnost, raspoloženje, a strvara se i uslovni refleks (pušenje uz kafu, posle jela, u omiljenoj fotelji itd). Veoma su značajni rituali vezani za uzimanje cigarete. Psihološka potreba za duvanom može biti tako jaka, da prestanak pušenja nije moguć bez stručne pomoći.

2.  Fizička zavisnost – nastaje usled nikotina. On posle povlačenja dima duvana za 7-8 sekundi stiže u mozak i izaziva biohemijske promene. On se kao snažna droga inkorporira u metabolizam i rad centralnog i vegetativnog nervnog sistema. Nikotin se nakuplja u krvi, seli u mozak i brzo troši, tako da pušač mora novim pušenjem da zadovolji svoje potrebe za nikotinom. Наставите са читањем