Tag Archive | родитељи

Emocionalna inteligencija

Autor: Radmila Grujicic- psiholog psuihoterapeut
Psiho centar Neuromedica- Jagodina

Inteligencija se najcesce definise kao sposobnost snalazenja u nosvim situacijama a na osnovu starog iskustva.Sve cesce cujemo da se pominje kao poseban entitet pojam emocionalna inteligencija. Sigurno ste se zapitali sta je to?
Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Emocionalna IQ

Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i kao i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe.. U razvijenoj emocionalnnoj inteligenciji sve se cesce sagledava ključ ka boljem zdravlju, većem doživljaju sreće i bliskosti, , postavljanju jasnije vizije licnih ciljeva , dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osecanja licnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti…

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Oni motivišu naše odluke, pokreću nas u pravcu izvršenja neke aktivnosti ili odustajanja od nje. Razvoj emocionalne inteligencije blisko je povezan sa jos pet ključnih sposobnosti – osecanje samosvesti, samomotivacijom, samokontrolom, empatijom i uspešnim međuljudskim odnosima. Razvijena emocionalna inteligencija ne znači nužno razvijene sve ove sposbonosti, ali dve su ključne i one moraju biti vrlo ravijene kod osoba s visokim koeficijentom emocionalne inteligencije, a to su – emocionalna samosvest ( jasno prepoznavanje tipa emocionalnog odgovora u sopstvenoj licnosti) i precizna samoprocena ( jasno odredjivanje tipa emotivnog odgovora). Ovo su dve osnovne sposobnosti na kojima počivaju sve ostale. Наставите са читањем

Šta je to disciplina i kako je uvesti u život dece

Deca najlakše uče i sazrevaju uz brižne roditelje koji im pomažu da shvate gde su granice, kako da savladaju manje prijatne životne zadatke i kako da žive zajedno sa ostalim ljudima koji imaju svoje želje i potrebe. Disciplina znači da pružite deci određenu strukturu, rutinu, praktične rituale i veštine zahvaljujući kojima će odrasti u zadovoljnog, sposobnog čoveka koji može da se osloni na sopstvene sposobnosti. Disciplina se u svakom slučaju ne izjednačava sa pojmom kazne!

3 faktora će učiniti da vaše dete pozitivno reaguje na vaš trud da ga lagano uvedete u stvaran svet i uputite u društvena pravila kroz osnovnu disciplinu: 1)duboka veza između dece i roditelja, 2)jasan autoritet i 3)sposobnost da upravljate frustrirajućim situacijama.

Dete je prirodno uslovljeno da prati vođstvo osoba sa kojima ima snažnu i trajnu vezu.  Jedan od preduslova za spremnost deteta da sarađuje sa vama je postojanje snažne povezanosti između vas i njega. Upravo ljubav i povezanost sa roditeljima je ključ koji će pomoći detetu da prevaziđe sklonost ka odupiranju i negiranju vaših zahteva.

Kako biste efikasno uveli disciplinu u porodični život i kod svoje dece, neophodno je da detetu bude apsolutno jasno da ste vi osoba koja donosi odluke i odgovorna je za to. Deca su sklona tome da se oslanjaju na osobu koja odiše poverenjem i autoritetom, tako da ako pregovarate sa detetom oko svakog zahteva koji mu uputite ostavljate utisak slabe i neubedljive osobe. Наставите са читањем

Pet najčešćih grešaka dece na Internetu

Dešava se čak i najboljima na netu. Svako ponekad napravi neku grešku koja može da ima manje ili veće posledice u budućnosti. Koliko god vaše dete bilo iskusno u surfovanju internetom nije na odmet da ga upozorite na ove “sitnice”.

Počinje raspust i vaše dete će neizbežno provoditi više vremena na internetu i socijalnim mrežama. Sigurno znate da zabrana neće upaliti kao i da ne možete da nadgledate dete 24h dnevno. Osim toga, zabrane čine sajber prostor još privlačnijim. Ali, šta roditelj može da uradi?

Razgovor uvek zlata vredi! Ako je vaše dete u pred-tinejdžerskom periodu mogli biste da otvorite porodični nalog dostupan svima. Na ovaj način ćete zadovoljiti njegovu radoznalost i dati mu priliku da “ispita stvari” i nauči dosta toga pod vašim nadzorom i uz vaše savetovanje.

A pošto su deca čiji roditelji razgovaraju sa njima o rizicima na internetu bezbednija ne zaboravite da bar nekoliko puta skrenete pažnju na sledeće greške: Наставите са читањем

Priprema za polazak u prvi razred

Prvi razred

Polazak u prvi razred je veoma značajan događaj u detinjstvu i predstavlja veliku promenu i za roditelje i za dete. On podrazumeva spremnost deteta da prihvati nove obaveze, ali i spremnost roditelja da mu u tome pruži podršku na pravi način.

Deci je potrebno neko vreme da se prilagode na novu sredinu, novi ritam života i obaveze i zato je veoma bitno da budu dobro pripremljena. Potrebno je da školu od početka prihvate kao mesto gde ih čekaju nova znanja i novi prijatelji.

Evo šta sve možete da učinite da bi olakšali detetu polazak u prvi razred:

– Počnite da razgovarate sa detetom o školi nekoliko meseci pre početka školske godine. Detetu na lep način objasnite šta ga čeka u školi (sedenje u klupi, koncentracija na neku aktivnost, disciplina, obaveze koje mora da ispunjava, ali i da će steći mnogo drugara, da će saznati i naučiti mnoge korisne stvari…)

– Na vreme i postepeno prilagodite ritam spavanja i obroka onom koji će dete imati kada krene u školu.

– Izgradite samostalnost – naučite dete da se samo oblači, vezuje pertle, obuče jaknu, stavi kapu… Наставите са читањем

Šta ne bi trebalo da govorimo detetu

Svi se trudimo da se na najbolji mogući način ophodimo prema svom detetu, da ne izgovaramo ružne reči pred njima, naglašavamo fraze kao što su – izvolite, hvala, dobar dan, doviđenja – kad smo u njihovom prisustvu. Ali postoje situacije kad jednostavno nismo u mogućnosti da se iskontrolišemo i izgovorimo rečenice zbog kojih kasnije zažalimo.

Šta ne bi trebalo da govorite detetu

„Smiri se!“ ili „Ostavi me na miru…“

Biti majka je zahtevan posao – bez pauze. Nekad, dok radimo više stvari odjednom, naša deca jednostavno traže pažnju za sebe. Dok spremamo ručak i pokušavamo da pošaljemo važan mail u drugoj prostoriiji, naš mališan nas neprekidno prekida sa različtim zahtevima… Dodaj mi sok, zašto veverica živi na drvetu, šta mede vole da jedu, kako se crta auto.. U ovakvim situacijama većina majki odreaguje instiktivno… Koliko puta ste se prodrali – Ostavi me na miru..?

Roditelj koji ponekad ne žudi za pauzom, ne postoji. Problem nastaje kad počnete detetu da govorite – Dosađuješ mi, sad sam zauzet, radim… Deca tada prihvataju ove poruke i počinju da sklapaju sliku da nema svrhe razgovarati sa vama, jer ih vi uvek isključujete. Ako uspostavite takav šablon ponašanja dok su deca mala, verovatno je da će se on ponavljati i kad deca porastu. Postojaće manje šanse da vam se dete poveri kad počne da ima ozbiljnije probleme. Наставите са читањем

Tipovi roditelja i veštine roditeljstva

 Čuli ste da postoje različiti tipovi roditelja, ali kako bi mogli da klasifikujemo svoj stil roditeljstva u odnosu na dve osnovne dimenzije? Pročitajte i procenite i sami u koju vrstu roditelja spadate.

Tipovi roditeljaRoditeljstvo je zahtevan zadatak i zahteva posvećenost, odgovornost i odlučnost. Dobra vest je da svako može da bude sjajan roditelj, samo ako posveti dovoljno pažnje i predanosti tome zahtevnom zadatku. Наставите са читањем